SDK red X2 platforme je identičan na oba nivoa. Njegova programabilnost nije.

Red za SDK na specifikaciji robota deluje kao ceo odgovor na pitanje da li je reč o programabilnoj platformi: navede se jezik, komplet alata, i mašina izgleda napravljena za prilagođeni rad. Kod AGIBOT-ovog X2, taj red nije ceo odgovor, a tretiranje kao da jeste okreće odluku o kupovini naopako.

Svaka tabela specifikacija za X2 liniju, uključujući i našu, navodi identičan niz na oba nivoa: AimDK_X2, u Python-u i C++-u. Ko pročita samo taj red, X2 Basic i X2 Ultra deluju podjednako otvoreni za prilagođeni razvoj, samo drugačije opremljeni. Sopstvena zvanična uporedna tabela kompanije AGIBOT za ovu seriju kaže drugačije. Ona nosi poseban red, onaj koji naše stranice proizvoda označavaju kao razvoj na strani korisnika, i obeležava ga kao „nije podržano” na Basic modelu i „podržano” na Ultra modelu. Isto ime SDK-a u oba reda. Različit odgovor na stvarno pitanje.

Ime SDK-a i red za razvoj na strani korisnika odgovaraju na različita pitanja.

AimDK_X2 je komplet alata i licenca: jezička podrška, dokumentacija i uslovi pod kojima se kod pisan uz njega sme isporučiti. Ti uslovi izgledaju isto na oba nivoa, a šta zapravo dozvoljavaju vredi proveriti posebno, nezavisno od ovoga. Razvoj na strani korisnika je činjenica vezana za nivo opreme, objavljena u sopstvenom redu AGIBOT-ove tabele specifikacija: da li je konkretna jedinica koju kupac kupuje uopšte napravljena da pokreće kod koji je sam napisao. Deljena licenca za SDK ne čini tu činjenicu istom na obe jedinice, a upravo kod X2 linije uporedna tabela dozvoljava da se ova dva pitanja pročitaju kao jedno.

Šta razdvaja ova dva nivoa, i o čemu AGIBOT ćuti.

Basic i Ultra se razlikuju i po senzorima i računarskoj snazi koje ovaj katalog već navodi po nivoima: Ultra nosi LiDAR, dubinsku kameru i namensku računarsku ploču koje Basic nema. AGIBOT ne objašnjava zašto red za razvoj na strani korisnika prati baš tu podelu, a ne ime SDK-a. Ono što sopstvena tabela ipak pokazuje, u tim istim redovima, jeste da je hardver koji bi prilagođena rutina za percepciju ili navigaciju zaista zahtevala jeste tačno onaj koji Basic nema. Obrazac u AGIBOT-ovim sopstvenim brojevima, ne objašnjenje koje je proizvođač izneo.

Ista podela se pojavljuje i drugde u katalogu, i nikad ne prati ime SDK-a.

Nije reč samo o X2 modelu. G2 uopšte ne navodi polje za SDK u sopstvenoj tabeli specifikacija, nijedan imenovan komplet alata, a AGIBOT ipak označava razvoj na strani korisnika kao podržan na njemu. Četvoronošci D1 Pro i D1 Edu su ista mašina po svakom mehaničkom i energetskom redu koji AGIBOT objavljuje; jedina dva reda koja ih razdvajaju su razvoj na strani korisnika, koji nije podržan na Pro modelu a jeste na Edu modelu, i priključci za proširenje koje Edu nosi a Pro nema. Nijedan od ova dva psa ne navodi SDK na svom listu. Dakle, da li jedinica navodi SDK i da li sme da pokreće korisnikov kod nezavisne su činjenice u celom katalogu, ne samo kod X2 modela, i obe se moraju proveriti za konkretan SKU, a ne pretpostaviti jedna iz druge.

Šta „nije podržano” košta na nivou koji to nosi.

Na X2 Basic modelu, OTA ažuriranja i AGIBOT-ova sopstvena mobilna aplikacija ostaju podržani: jedinica se sama ažurira i radi iz prateće aplikacije. Ono što njena tabela ne nudi jeste put za korisnikov sopstveni kod, a to je upravo ono što istraživačkom programu, prilagođenoj sekvenci uzimanja ili integraciji sa drugim sistemom zaista treba. Basic kupljen da izvršava svoje unapred zadate rutine i demonstrira ponašanje kupljen je tačno za ono u čemu je dobar. Basic kupljen u očekivanju da se na njemu gradi, zato što je ime SDK-a na stranici to obećavalo, jedinica je specificirana za pogrešnu namenu.

Pre nego što narudžbenica odredi nivo, proverite red za razvoj na strani korisnika za taj tačan SKU, a ne red za SDK na istoj stranici: to je jedina stavka na bilo kojoj od ovih tabela koja zaista kaže da li je reč o mašini na kojoj možete graditi, i ne košta ništa da se to pita pre nego što se odabere bilo koji od dva nivoa.