AGIBOT X2 Basic ili X2 Ultra: koji može da se programira

Red za SDK na specifikaciji robota deluje kao ceo odgovor na pitanje da li je reč o programabilnoj platformi: navede se jezik, komplet alata, i mašina izgleda napravljena za prilagođeni rad. Kod AGIBOT-ovog X2, taj red nije ceo odgovor, a tretiranje kao da jeste okreće odluku o kupovini naopako.

U tabeli specifikacija jednog preprodavca za liniju X2 oba nivoa imaju isti red: AimDK_X2, u Python-u i C++-u. Ko pročita samo taj red, X2 Basic i X2 Ultra deluju podjednako otvoreni za prilagođeni razvoj, samo drugačije opremljeni. Sopstvena zvanična uporedna tabela kompanije AGIBOT za ovu seriju kaže drugačije. U njoj uopšte nema reda za SDK. U redu koji naše stranice proizvoda nazivaju razvojem na strani korisnika piše „nije podržano” za Basic model, a „podržano” za Ultra. Isto ime SDK-a u obe kolone preprodavca. Različit odgovor na stvarno pitanje.

Ime SDK-a i red za razvoj na strani korisnika odgovaraju na različita pitanja.

AimDK_X2 je komplet alata i licenca: jezička podrška, dokumentacija i uslovi pod kojima se kod pisan uz njega sme isporučiti. AGIBOT-ova dokumentacija za AimDK_X2 obuhvata X2 Ultra i model X2 EDU, ali ne i X2 Basic. U uporednoj tabeli proizvođača taj model stoji pored modela Ultra kao verzija sa 25 zglobova. Razvoj na strani korisnika je činjenica vezana za nivo opreme, objavljena u sopstvenom redu AGIBOT-ove tabele specifikacija: da li je konkretna jedinica koju kupac kupuje uopšte napravljena da pokreće kod koji je sam napisao. Zajedničko ime SDK-a ne čini tu činjenicu istom na obe jedinice, a upravo kod X2 linije tabela preprodavca dozvoljava da se ova dva pitanja pročitaju kao jedno.

Šta razdvaja ova dva nivoa, i o čemu AGIBOT ćuti.

Basic i Ultra se razlikuju i po senzorima i računarskoj snazi koje ovaj katalog već navodi po nivoima: Ultra nosi LiDAR, dubinsku kameru i namensku računarsku ploču koje Basic nema. AGIBOT ne objašnjava zašto red za razvoj na strani korisnika prati baš tu podelu, a ne ime SDK-a. Ono što sopstvena tabela ipak pokazuje, u tim istim redovima, jeste da je hardver koji bi prilagođena rutina za percepciju ili navigaciju zaista zahtevala upravo onaj koji Basic nema. Obrazac u AGIBOT-ovim sopstvenim brojevima, ne objašnjenje koje je proizvođač izneo.

Ista podela se pojavljuje i drugde u katalogu, i nikad ne prati ime SDK-a.

Nije reč samo o X2 modelu. G2 uopšte ne navodi polje za SDK u sopstvenoj tabeli specifikacija, nijedan imenovan komplet alata, a AGIBOT ipak označava razvoj na strani korisnika kao podržan na njemu. Četvoronošci D1 Pro i D1 Edu su ista mašina po svakom mehaničkom i energetskom redu koji AGIBOT objavljuje; jedina dva reda koja ih razdvajaju su razvoj na strani korisnika, koji nije podržan na Pro modelu a jeste na Edu modelu, i priključci za proširenje koje Edu nosi a Pro nema. Nijedan od ova dva psa ne navodi SDK na svom listu. Dakle, da li jedinica navodi SDK i da li sme da pokreće korisnikov kod nezavisne su činjenice u celom katalogu, ne samo kod X2 modela, i obe se moraju proveriti za konkretan SKU, a ne pretpostaviti jedna iz druge.

Šta „nije podržano” košta na nivou koji to nosi.

Na X2 Basic modelu, OTA ažuriranja i AGIBOT-ova sopstvena mobilna aplikacija ostaju podržani: jedinica se sama ažurira i radi iz prateće aplikacije. Ono što njena tabela ne nudi jeste put za korisnikov sopstveni kod, a to je upravo ono što istraživačkom programu, prilagođenoj sekvenci uzimanja ili integraciji sa drugim sistemom zaista treba. Basic kupljen da izvršava svoje unapred zadate rutine i demonstrira ponašanje kupljen je tačno za ono u čemu je dobar. Basic kupljen u očekivanju da se na njemu gradi, zato što je red za SDK kod preprodavca to obećavao, kupljen je za pogrešnu namenu.

Pre nego što narudžbenica odredi nivo, ne gledajte red za SDK u tabeli preprodavca, već red za razvoj na strani korisnika za tačno onaj model koji naručujete. Samo taj red kaže da li je reč o mašini na kojoj možete graditi, a pitati ne košta ništa.