Robot pas za inspekciju opasnih zona: pitanje ATEX-a

Naftna i gasna postrojenja, rafinerije i objekti za skladištenje ugljovodonika bili su među prvim mestima gde je robotski pas opravdao svoju cenu, a posao tamo je uži od pojma „inspekcija”. Nije reč o ponavljanju istog obilaska da bi se poštedele nečije noge. Reč je o nošenju senzora na mesto gde je rizik po čoveka jedini razlog što tamo umesto njega ide robot.

Nosivost je suština, ne sama platforma.

D1 Ultra i Ultra-W nose do 5 kg, a Max 25 kg. Nijedan od tih brojeva ne govori o robotu samom. Oni govore o tome šta postrojenje treba da mu pričvrsti na leđa: detektor gasa za kompresorsku stanicu, termalnu kameru za ležaj koji se pregreva pre nego što otkaže, akustički senzor za curenje premalo da bi se videlo. Četvoronožac je prevozno sredstvo. Pravi odgovor daje instrument koji kupac bira za konkretnu opasnost: on beleži ono što fiksni senzor ne bi zabeležio.

Noge opravdavaju svoje mesto na terenu koji vozilo na točkovima ne može da pređe.

Skladište rezervoara ima nasipe, šljunak, stepenice i rešetke. Zatvoreni prostor ima prag. Domet zavisi od modela: oko 6 km kod Ultra, oko 9 km kod Ultra-W, a kod Max-a oko 29 km bez tereta, odnosno 18 km pod punim opterećenjem. Od modela zavisi i senzorika: IMU na sva tri, a kod Max-a još LiDAR, ultrazvuk do 5 m i GNSS. AGIBOT-ov tehnički list za Max među namenama tih senzora navodi i autonomnu navigaciju. Za Ultra i Ultra-W AGIBOT-ovi prospekti autonomnu navigaciju ne predstavljaju kao deo isporuke. Prema njima se ona dodaje preko portova za proširenje i naknadnim razvojem, a to je posao kupca ili integratora. Uputstvo za Ultra-W pritom traži da rukovalac drži robota u vidokrugu.

Iskreno ograničenje, rečeno bez ulepšavanja.

Stepen zaštite govori o zaštiti od prodora prašine i vode. IP54 kod Ultra i Ultra-W znači zaštitu od prašine i prskanja vode, a IP67 kod Max-a nepropusnost za prašinu i zaštitu pri kratkotrajnom potapanju. D1 Max Patrol, odnosno Max sa montiranim AGIBOT-ovim patrolnim kompletom u kojem je i termalna kamera, isporučuje se na upit i ima IP55. Kiša i prašina, dakle, neće onesposobiti elektroniku, a kod Max-a bez tog kompleta neće ni kratkotrajno potapanje. Stepen zaštite ne govori ništa o eksplozivnoj atmosferi, a dostupne specifikacije ne navode nikakav ATEX ili protiveksplozioni sertifikat. To nije detalj koji se sme preskočiti. Ako obilazak uključuje zonu gde sam vazduh može da se zapali, to da robot otkrije takvo stanje i to da je robot sertifikovan za rad u njemu jesu dva različita pitanja, a odgovor ovde postoji samo za prvo.

Šta robot radi, a šta ne radi.

On otkriva i prati stanje. Postavlja senzor tamo gde bi inače morao da stoji čovek, očitava rezultat i prepušta nekome da van opasne zone odluči šta sledi. Ne čini atmosferu bezbednom, ne neutrališe curenje i ne zamenjuje procenu po ATEX standardu koju zahteva istinski eksplozivna zona. Tretiranje stepena zaštite od prašine i vode kao da pokriva to pitanje jeste praznina koja se obično otkrije tek na reviziji, a ne u specifikaciji.

Po čemu se ovo razlikuje od uobičajenog inspekcijskog obilaska.

Platforma birana zbog dometa i nosivosti za rutinski obilazak nije ista odluka kao platforma birana zato što je obilazak opasan. Ta razlika je bitna za nabavku: kupujte prema opasnosti, ne prema oznaci nivoa. Model Max koji nosi 25 kg opreme za praćenje u skladište rezervoara odgovara na sasvim drugi zadatak nego Ultra koji svake noći obilazi ogradu, iako su oba četvoronošca iz iste serije.

Pitanje na koje ovo odgovara je jednostavno: da li postrojenje ima obilazak na kom je rizik po čoveka koji ga obavlja, a ne po raspored. Ako je odgovor da, senzorska nosivost i praznina u ATEX sertifikaciji su dve stavke koje treba proveriti pre svega ostalog u specifikaciji.

Rado ćemo razgovarati o tome koji nivo i koja kombinacija nosivosti odgovara konkretnom opasnom obilasku, i gde pitanje ATEX sertifikacije traži poseban odgovor od nas ili od Vašeg integratora.